Nastavlja se praksa selektivnog i neravnopravnog delovanja prema inženjerima, dok ključni akteri donošenja odluka ostaju po strani. Najnovija hapšenja inženjera, uključujući i elektroinženjere, u vezi sa padom nadstrešnice na železničkoj stanici u Novom Sadu, ukazuju na ozbiljno nerazumevanje odgovornosti u procesu izgradnje i puštanja objekata u upotrebu.

Posebno je apsurdno što su privedeni članovi tehničke komisije za tehnički prijem, iako taj prijem nije bio završen niti potpisan. Time se inženjeri, koji su deo procesa provere i kontrole, tretiraju kao glavni krivci, iako su njihovi zadaci upravo vezani za ispitivanje ispravnosti izvedenih radova pre nego što objekat postane zvanično upotrebljiv.

Zašto je važan redosled procedura u izgradnji i upotrebi objekata?

Javnost često nije upoznata sa ključnim procedurama u građevinskom procesu, a njihovo razumevanje je ključno za shvatanje gde se zaista nalaze odgovornosti. Svaki objekat pre upotrebe prolazi kroz sledeće faze:

1. Izgradnja i završetak radova – izvođači završavaju građevinske i instalacione radove u skladu sa projektom;
2. Tehnički prijem – formira se stručna komisija koja pregleda izvedene radove, proverava da li su ispunjeni svi tehnički i bezbednosni uslovi, te daje mišljenje o spremnosti objekta za upotrebu;
3. Upotrebna dozvola – tek kada tehnička komisija potvrdi ispravnost objekta, nadležni organ izdaje upotrebnu dozvolu, kojom objekat zvanično postaje dostupan za upotrebu.

U slučaju železničke stanice u Novom Sadu, u trenutku pada nadstrešnice tehnički prijem nije bio završen, a samim tim objekat nije imao upotrebnu dozvolu. To znači da je stanica, sa stanovišta zakona i propisa, još uvek bila aktivno gradilište u nadležnosti izvođača, a odgovornost za bezbednost i kvalitet radova bila je na institucijama koje su morale da sprovode nadzor.

Ko je trebalo da vrši kontrolu?

Ako objekat u trenutku incidenta nije imao završeni tehnički prijem ni upotrebnu dozvolu, onda se postavlja pitanje ko je bio odgovoran za nadzor radova i bezbednost na gradilištu?

Inspekcijske službe koje su morale da kontrolišu kvalitet izvedenih radova i njihovu usklađenost sa projektom.

Izvođač radova koji je bio dužan da garantuje bezbednost objekta dok je u fazi gradnje.

Investitor koji je naručilac radova i koji je dužan da angažuje kompetentne subjekte i prati sprovođenje projekta.

Zbog svega navedenog, nejasno je zašto se odgovornost prebacuje samo na inženjere, dok se ne pominju institucije, inspekcije i rukovodioci koji su imali nadležnost da kontrolišu radove i donose odluke o njihovoj bezbednosti.

Zaključak

Selektivna hapšenja i tretiranje inženjera kao jedinih odgovornih lica urušavaju struku i obesmišljavaju pravni sistem. Umesto da se ispita odgovornost svih aktera u procesu, od investitora i izvođača, do nadzornih i inspekcijskih organa, u smislu rukovodećeg kadra, vidimo nastavak prakse u kojoj se sistemske greške prebacuju isključivo na stručna lica koji su deo procedura, ali ne i ključni donosioci odluka.

Posebno zabrinjava što ovaj narativ o isključivoj odgovornosti inženjera dolazi direktno sa vrha države, jer predsednik Srbije u svojim izjavama unapred donosi presude i usmerava pažnju javnosti na struku, ignorišući odgovornost institucija, investitora i inspekcija.

Neprihvatljivo je da inženjeri snose teret lošeg sistema, dok oni koji donose zakone, odobravaju projekte i kontrolišu njihov tok ostaju izvan krivične odgovornosti. Zahtevamo pravedan i transparentan proces koji će jasno pokazati ko je zaista odgovoran za ovu tragediju, umesto da se inženjeri unapred osude kao jedini krivci.

S poštovanjem, 

Zahtevi inženjera